|
Опис
| Изложбом, коју су поводом 100-годишњице од рођења Бранка Ћопића приредиле Библиотека града Београда и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске,
желели смо да покажемо да је Ћопић, ведри дечји писац, оставио иза себе и релевантно дело, озбиљну опоруку и трагичну биографију.
Његов животни пут кретао се од омиљеног режимског писца до дисидента и тај пут га је пратио до краја.
Грађа изложбе је највећим делом преузета из Архива САНУ, где се, вољом писца, и чува целокупна оставштина Бранка Ћопића.
Љубазношћу особља Архива, ауторки изложбе је стављена на увид и обрађена и необрађена архивска грађа: рукописи, преписка, позивнице за различите свечаности и манифестације, плакати књижевних вечери и позоришних представа, награде, одликовања, новински чланци, фотографије из приватних албума породице Ћопић.
За потребе изложбе скенирано је близу 1000 докумената, тако да прикупљена грађа далеко превазилази реализацију ове изложбе и каталога.
Неки од докумената по први пут се појављују у јавности: Писма Ћопићеве мајке Соје и сестара Перовић, али и делови из дневничких записа који упућују на трагичан крај писца.
Пратећи кључне моменте из живота и стваралаштва Бранка Ћопића на 35 плаката, документом и фотографијом представљени су: детињство у Хашанима, одрастање и школовање у Бихаћу и Бања Луци, студије у Београду и почеци књижевне каријере, боравак у партизанима, послератни период, рад у уредништву „Пионира“, сарадња сатиричара у „Јежу“, објављивање „Јеретичке приче“ која је представљала почетак сукоба са Савезом комуниста и врхом тадашње југословенске власти, избор за редовног члана САНУ-а, обележавање јубиларне годишњице која је уприличена 1975. године поводом обележавања 60 година живота и 40 година стварања.
Посебан сегмент изложбе представља објављивање романа и збирки прича, онако како их је у многобројним интервјуима пропратио сам писац: „Пролом“, „Доживљаји Николетине Бурсаћа“, случај „Глуви Барут“ и „Одумирање међеда“, „Не тугуј Бронзана стражо“, роман и серија „Осма офанзива“, „Башта сљезове боје“, „Делије на Бихаћу“. На шест плаката, уз портрете писца, посебно су дати изводи из интервјуа у којима је говорио о свом приповедачком поступку, погледу на литературу и своје књижевне узоре, о припадности свом народу и завичају за који је био нераскидиво везан најтананијим нитима.
Немогуће је испричати причу о Ћопићу и његовом делу, а да се не сагледају његови многобројни сусрети са најмлађим читаоцима, као и рад на дечјој књижевности, који представља више од половине његовог целокупног опуса. |