|
Опис
| Изложба је приређена у Библиотеци града Београда поводом обележавања 15-годишњице смрти Борислава Пекића (1930 – 1992). Касније је бележила бројна гостовања у земљи и иностранству (Француска, Канада, Црна Гора…). Приликом поставке изложбе у Српском културном центру у Паризу објављен је и каталог на француском. Borislav Pekić : 1930-1992 : Exposition de la Biblioteque de la ville de Belgrade a l’occasion du 80e anniversaire de la naissanse de Borislav Pekić : Centre culturel de Serbie, Paqris du 25 mars au 20 avril 2010 / auteur de l’exposition et du catalogue Olga Krasić-Marjanović ; traduction en Francais Ivana Misirlić. – Belgrade : Ministere de la Culture de la Republique de Serbie; Biblioteque de la Ville de Belgrade. – 16 str. : ilustr; 25 cm. – ISBN 978-86-7191-193-1
Мултимедијални пројекат посвећен животу и стваралаштву једног од највећих српских писаца друге половине XX века, покушај је да се фотографијом, документацијом, личним предметима, рукописном грађом, као и видео и аудио-документацијом изнова скрене пажња на непролазне вредности и књиге којима се бавио и које је писао Борислав Пекић: романсијер, приповедач, драмски писац, есејиста, сценариста. Овакве документарне изложбе увек су и покушај да се визуелном комуникацијом завири у велику литературу, пишчеву „радионицу“ као и у остварену и релевантну биографију.
Обимна грађа изложбе презентована је на тридесет и осам великих плаката, који су подељени у две целине. Прва прати шездесетдвогодишњи живот Борислава Пекића од најранијег детињства па до последњих тренутака. И сам биографски део подељен је на неколико плаката: Детињство, које илуструју бројне фотографије из породичног албума – фотографије са баком, родитељима, ујаком, школским друговима, те боравак на Цетињу, у Книну, Словенији, Баваништу. Други плакат прати младост проведену у Трећој мушкој гимназији у Београду, а потом у Казнено-поправним домовима у Нишу и Сремској Митровици. Овај период живота илуструје многобројна судска документација у вези са хапшењем и смештањем у затвор младог Пекића, тада политичког секретара Савеза демократске омладине Југославије. Представљене су пресуда о лишавању слободе са принудним радом Окружног суда за град Београд К-147/49 и молба за помиловање. Посебну драгоценост чини и лична кореспонденција младог Пекића са породицом, која је вођена током петогодишњег боравка у затвору.
На плакату са Љиљаном приказане су фотографије које бележе венчање, прва путовања раних шездесетих година, младалачка дружења, али и лекарске налазе о туберкулози. Двадесетогодишњи боравак у Лондону представљен је фотографијама различитих лондонских адреса као и Пекићевим портретима за радним столом, у башти, са касетофоном на ком је бележио концепте и размишљања о будућим романима. У једном делу приказан је и пасош који је писцу одузет непосредно пред одлазак за Лондон, као и решење СУП-а о одузимању пасоша.
Из рукописне грађе писца одабрано је неколико страница дневничких записа, а из богате архиве породице Пекић скениране су многе повеље, награде и признања које су додељиване писцу за књиге, радио-драме и позоришне представе. На засебним плакатима представљени су романи: „Време чуда“, „Ходочашће Арсенија Његована“, циклус „Златно руно“, „Беснило“, „Атлантида“ као и доделе НИН-ове, Горанове о Његошеве награде.
На плакату који носи назив „Демократа“ представљене су фотографије деветомартовских догађаја, студентски протест код Теразијске чесме, оснивачка скупштина Демократске странке на којима је учествовао сам Б. Пекић.
Сви текстови на плакатима који прате и коментаришу догађаје одабрани су из Пекићевих дневничких записа и многобројних интервјуа, са минималним коментарима аутора изложбе.
Другу велику целину изложбе представљају плакати који прате Пекићево стваралаштво – романсијера, приповедача, неуморног писца дневничких записа, као и драмског писца, чије су драме извођене на позоришним сценама. Истраживања спроведена у позоришним архивима, као и у архиви Позоришног музеја у Београду, указују на тринаест премијера београдских позоришта. Фотографијом и пропратним текстовима из новинских критика забележене су представе, почев од 1971. године и премијере „Како забављати господина Мартина“ у Народном позоришту, преко „Беснила“, Београдског драмског позоришта, култне представе „Корешподенција“, Атељеа 212, све до премијере „Златног руна“ из 2001. године и представа „X+Y=0″ које су игране на сцени Београдског драмског позоришта.
Овај мултимедијални пројекат прати и већи број видео-записа којима се илуструје Пекићев рад: Интервјуи дати новинарима РТВ Београд, ТВ-драме, као и снимци позоришних представа.
Од обиља материјала који су прикупљени приликом рада на овом пројекту израђен је и ДВД, који визуелно представља живот и стваралаштво писца. |