| Наслов | Изложба Јован Стерија Поповић (1806-1856) - изложба |
| Опис | УВЕК ИСТИНУ ГОВОРИТИ И СЕБИ СЛЕДСТВЕН БИТИ – био је мото Стеријиног живота и рада. Изложба, коју је Библиотека уприличила поводом двеста година од Стеријиног рођења, највећим делом обухвата пишчев живот везан за Београд од 1842. до 1848. године који су обележиле изузетне активности на пољу просвете и културе. У том, релативно кратком периоду свог боравка у Србији, већ славни и признати комедиограф Стерија, предано и са највећим прегалаштвом радио је као професор природног права и реторике у Лицеју. Као начелник Попечитељства просвештенија предлагао је и учествовао у доношењу закона о Народном позоришту, првог просветног закона у Србији, отварању Позоришта на Ђумруку и касније Позоришта код Јелена. Стерија је био један од покретача и оснивача Београдског читалишта и Друштва српске словесности. Сам је писао пројекат Српске научне академије, Устав Друштва и са Димитријем Исаиловићем урадио скицу првог печата Друштва. Све ове Стеријине делатности, као и бројне фотографије и плакати позоришних представа (“Зла жена”, “Родољупци”, “Покондирена тиква”, “Лажа и Паралажа”...), забележени су на плакатима изложбе. На неколико плаката презентована је богата рукописна грађа: “Скендербег”, “Родољупци”, “Покондирена тиква”, “Милош Обилић”, “Лажа и паралажа”… У доба оснивања модерне српске државе, када су полагани темељи значајних културних и просветних установа, Стерија је оставио видљиви траг. |
| Додатни наслов | Поводом обележавања 200-годишњице рођења |
| Аутор | Красић-Марјановић, Олга |
| Власник | Библиотека града Београда |
| Тип ресурса | still image |
| Тип | слика |
| Идентификатор | marcgt |
| Датум | 2006 |
| Датум дигитализовања | 2023-01-10 |
| IIIF Manifest | Link |